Dvadeseti je januar, nešto posle podneva: u staroj zgradi Skupštine Srbije, u Ulici kralja Milana, traje usaglašavanje predstavnika sedam udruženja novinara o kandidatima za članove Saveta REM-a, uz prisustvo sekretarke parlamentarnog Odbora za kulturu i informisanje i njenih pomoćnica.
Nakon primedbe zastupnika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) da ostalih šest udruženja ne ispunjavaju zakonom propisane uslove za predlagače, usledili su replike. Dugo objašnjenje predsednika Strukovne asocijacije novinara Srbije iz Bujanovca o razlozima osnivanja i „velikom prilivu članstva u minulom periodu“ prekinula je u jednom trenutku buka demonstranata. Bila je to jedna od protestnih kolona studenata, srednjoškoloca i građana, koje su se tih dana valjale glavnim gradom, izazvavši muk u maloj skupštinskoj sali. Nakon što se buka pištaljki i truba udaljila, povratila se snaga direktoru škole iz Bujanovca, funkcioneru vladajuće Srpske napredne stranke i odnedavno novinaru i osnivaču novinarskog udruženja, i on je, prekidajući neprijatnu tišinu, nastavio je sa tiradom.
Potom su i predstavnici Ujedinjenih televizijskih eksperata iz Beograda i Društva novinara Vojvodine iz Novog Sada tvrdili – što su prethodno u izjavi Odboru potpisali pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću – da imaju više od 300 članova sa plaćenom članarinom. Dodali su i da novinari i medijski radnici hrle u njihova udruženja, da su hiperaktivni u odbrani profesije i slobode izražavanja, da su u službi naroda i države, a da ih NUNS i slične organizacije neosnovano nipodaštavaju.
Predstavnik NUNS-a ih je upozorio da su potpisali lažnu izjavu o članstvu, čemu svedoče izvodi iz javnih finansijskih izveštaja dostavljenih Agenciji za privredne registre: samo jedno udruženje je prijavilo prihode od članarine, ali nedovoljno da bi ispunili kvotu od najmanje 300, dok ostala nisu imala prihode od članarine, a „televizijski eksperti“ su čak u prethodne dve godine sami sebe u APR-u stavili u mirovanje. Upozorena je i sekretarka Odbora da je skupštinska služba morala da proveri da li predlagači ispunjavaju zakonom propisane uslove i o tome izvesti narodne poslanike, članove Odbora.
Reagovao je penzionisani voditelj RTS-a, lider „televizijskih eksperata“, i objasnio da su se nedavno ponovo aktivirali i da su zbog „glupe zakonske obaveze o obaveznoj članarini“ morali da uvedu članarinu, ali ona je simbolična i iznosi jedan dinar. I ne mora svako za sebe da uplaćuje, može jedan da uplati za njih 300. I taman kad se zaukao da objasni koliko su on i njegove kolege nezavisni i stručni, prekinula ga je predsednica Društva novinara Niša.
„Šta se pravdate njemu, koji nas godinama vređa i ponižava. Daj da glasamo i da izaberemo dva kandidata“, presekla je raspravu glasom stroge nastavnice, i većina se složila da je vreme za izjašnjavanje. Nekoliko minuta kasnije sekretarka Odbora je saopštila da su Dejan Vuk Stanković i Petar Kočić dobili po šest glasova, a Snježana Milivojević i Mileva Malešić po jedan. Dalje idu dvojica kandidata predloženih od pomenutih SANS-a, UTE-a, DNV-a i DNN-a, te Profesionalnog udruženja novinara Srbije (PROUNS) iz Niša i Udruženja sportskih novinara Beograda.
NAMEŠTENE KVALIFIKACIJE
Ovo bi bila moja skromna crtica za istorijske sveske i studije, ili emisije, ako se neko bude podrobno bavio našim vremenom, a sva je prilika da će mnogi izučavati dekadu u kojoj je država zarobljena i društvo razvaljeno, uz simulaciju demokratije i falsifikovanje stvarnosti. Jedan od likova u opisanoj epizodi sam ja, kao zastupnik NUNS-a, lik gubitnika koji je preglasan i praktično ponižen, uprkos činjenicama i decidnim članovima Zakona o elektronskim medijima.
Tada smo, kao jedno od dva udruženja u Srbiji – UNS i NUNS – koja zaista ispunjavaju zakonske uslove za predlaganje kandidata za Savet REM-a i okupljaju većinu novinara i medijskih radnika, ispali, takoreći, već u predkvalifikacijama. Da vam bude jasnije, devet oblasti koje je Zakon definisao u postupku izbora Saveta možemo posmatrati kao devet kvalifikacionih grupa, koje treba da iznedre po dva kandidata, od kojih narodni poslanici biraju jednog. Kandidatkinje NUNS-a nisu ušle ni u završnu fazu, jer je vlast (čitaj: SNS) organizovala šest udruženja, koja se sva mogu podvesti pod odrednicu GONGO (vladine nevladine organizacije), i ona su koordinisano predložila iste kandidate, već pomenute D. V. Stankovića i P. Kočića, a skupštinski Odbor za kulturu i informisanje ih je, voljom naprednjačke većine, prihvatio kao legitimne predlagače, a i prihvatio njihove kandidate, uprkos činjenicama da ni oni ne ispunjavaju zakonske uslove.
Tako je, manje više, bilo i u ostalim „kvalifikacionim grupama“ – (1) nezavisne institucije (ombudsman, poverenik za javne informacije i poverenica za zaštitu ravnopravnosti, (2) akreditovani univerziteti, (3) udruženja izdavača elektronskih medija, (4) novinarska udruženja, (5) udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, (6) udruženja građana koja se bave slobodom informisanja, (7) udruženja za prava dece, (8) nacionalni saveti nacionalnih manjina i (9) crkve verske zajednice.
Intencija zakonodavca je bila da što šire zahvati društvo i da se kroz inkluzivni i demokratičan proces dođe do najboljih kandidata, kako bi političkoj vlasti bilo ostavljeno da bira između dvoje dobrih kandidata – nezavisnih i stručnih. Međutim, uvek je vlast, u sadejstvu sa moćnim emiterima, kontrolisala izbor izvršnog organa regulatornog tela za elektronske medije, nekad RRA, danas REM, i obezbeđivala većinu, koja se potom preslikavala na upravne odbore, direktore i glavne urednike javnih servisa, i koja je blagonaklono gledala na moćne i politički zaštićene vlasnike medija. Sa naprednjacima se sve urušilo, pa i koliko toliko funkcionalni REM, i za njihovog vakta je Savet REM-a praktično postao pododbor SNS-a, koji je podobnim elektronskim medijima, a takvih je ogromna većina, otvorio prostor da divljaju do mile volje i normalizuju nenormalne sadržaje – od opskurnih rijalitija do bestijalne partijske propagande.
Prvi postupak za izbor članova Saveta je potvrdio da i pre „trke“ naprednjačka vlast vodi sa 3:0, a evo i kako. U oblasti verskih zajednica primat ima Srpska pravoslavna crkva, a i njen vrh se ponaša kao kakav odbor SNS-a, pa tako bira i kandidate. Zatim, aktuelni Poverenik za informacije od javnog značaja, a posebno Zaštitnik građana, degradirali su proteklih godina te nezavisne institucije i očekivano predlažu podobne kandidate (predložili su ponovo Stevicu Smederevca i Žarka Simovića, obojicu zaposlenih u REM-u, što ih diskvalikuje kao legalne kandidate) i mogu da preglasaju Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti. I na kraju saveti nacionalnih manjina, najpre mađarske, hrvatske i bošnjačke manjine, koji su pod kontrolom partnera SNS-a i takođe nameću podobne i uglavnom neklafikovane kandidate.
I u preostalih šest „kvalifikacionih grupa“ vlast ima „instrumente“, odnosno poslušna udruženja i univerzitete, i obezbedi prolaz za svoje kandidate. Tako su u januaru predstavnici univerziteta u Novom Sadu i Prištini, te EDUCONS-a, Megatrenda i Singidunuma, preglasali predstavnicu Univerziteta umetnosti, a u oblasti udruženja osnivača elektronskih medija prevlast imaju asocijacije koje čine mediji pod kontrolom SNS-a, ili kako se eufemistički kaže – mediji bliski vladajućoj koaliciji. Uz preglasavanje kod novinarskih udruženja, koje smo opisali na početku, to je već 6:0 za vlast, i čini se da su naprednjaci u realizaciji prvog javnog poziva popustili u tri oblasti, kako bi i neko od nezavisnih kandidata prošao u Savet REM-a i tako se obezbedila regularnost procesa.
Ali, takva postavka je bila pre nekoliko godina, kada su nakon pregovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima, Vučić i SNS „pustili“ u Savet REM-a Slobodana Cvejića i Juditu Popović, i tada se pokazalo da većina pod kontrolom naprednjaka može da amortizuje uticaj „neposlušnih“ članova, odnosno, da ih krajnje marginalizuje i svaki njihov napor učini besmislenim, te da ih na kraju natera, kao što je bio slučaj sa Cvejićem – da se povuku.
HAJMO ISPOČETKA
Prvi postupak za izbor Saveta je dokazao, kao i što smo pretpostavljali, da vlast, odnosno, da budem jasniji – Aleksandar Vučić, neće sebi seći granu na kojoj sedi a prvi koraci u ponovljenom pokazuje još veću nemilosrdnost vladaoca i nameru da nijednu oblast ne prepusti ljudima koji nisu pod njegovom kontrolom.
Višemesečni protesti, ali i povlačenje sedmoro od 18 kandidata koji su „usaglašeni“, zakočili su proces, a studentska blokada RTS-a naterala je na kraju režim da poništi javni poziv i raspiše novi. Iako je u NUNS-u i partnerskim organizacijama malo ko verovao da će izbor za Savet REM-a biti regularan, poklekli smo zimus pod pritiskom saboraca iz civilnog društva i predstavnika međuarodnih organizacija, pre svega Delegacije Evropske unije i Misije OEBS-a, koji su odavno involvirani u reforme medijskog sektora. Prošlog meseca, zajedno sa drugim nezavisnim predlagačima, izašli smo u susret studentima i nismo želell da rušimo pobedu koju su izvojevali nakon blokade, a i čelnici EU su proteklih nedelja uslovili otvaranje Klastera 3 i izborom novog Saveta REM-a. No, ništa od toga nije nateralo naprednjake da poštuju zakone i procedure, odnosno, da prestanu da varaju i lažu.
Uz NUNS je ovoga puta stao i UNS, predloživši iste kandidate (Milevu Malešić i Đorđa Vlajića), ali ponovo su angažovana udruženja koja ne ispunjavaju zakonske uslove za predlagače, ovoga puta samo tri, ali sasvim dovoljno za preglasavanje na usaglašavanju. Dva su iz Niša – Društvo novinara Niša i PROUNS. Jednom je na čelu Danijela Ivanković, zamenica glavne i odgovorne urednice TV Zona plus iz Niša, a drugom njena koleginica i glavna urednica Slađana Ostojić. Tako dve „novinarke“ iz medija u vlasništvu porodice ministra odbrane i visokopozicioniranog naprednjaka Bratislava Gašića vode dva „novinarska udruženja“, koja su sasvim dovoljna, ako se zažmuri pred zakonskim odredbama, da anuliraju dva najveća i jedina relevantna udruženja na nacionalnom nivou.
Zanimljivo da za razliku od prvog javnog poziva, DNN sada ima u finansijskom izveštaju prihode od članarina, i to u iznosu od 1.044.000 dinara. To je ovom udruženju sav prihod u prošloj godini, ako je verovati izveštaju, iako su po podacima nadležnog Ministarstva za informisanje i telekomunikacije u prošloj godini dobili tačno milion dinara na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata. Da li su taj novac preknjižili i prikazali ga kao članarine ili su na drugi način falsifikovali izveštaj, pitanja su za stručne službe i članove skupštinskog odbora, kao što se za druge oblasti može postaviti sijaset pitanja o legitimnosti predlagača i kandidata i samim tim o legalnosti postupka.
No, u državi sa lažnim partijama, lažnim izbornim listama, lažnim doktoratima, lažnim firmama, lažnim studentima i svim drugim falsifikatima, sasvim je očekivano da imamo simulaciju demokratskog i inkluzivnog izbora članova Saveta REM-a, u kojem pobeđuju lažna udruženja i lažni kandidati.
A izgleda da jedino što takav nenormalni poredak može poremetiti su protesti i pritisak pobunjenih studenata i građana, i sledstveno tome na kraju se vraćam neprijatnoj tišini pomenutoj na početku teksta: dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Ni naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog prosesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani vrate tamo gde su se izborili za poništavanje prvog javnog poziva za izbor članova Saveta REM-a.
Izvor: Vreme/Željko Bodrožić
(Autor je predsednik NUNS-a)
